Добо ј и з в ј ешта ј о пословању жељезница републике српске а. Д


с. 1 с. 2 ... с. 6 с. 7

ЖЕЉЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А. Д.

Д О Б О Ј

И З В Ј Е Ш Т А Ј

О ПОСЛОВАЊУ ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А. Д. ДОБОЈ ЗА ПЕРИОД I-VI/2010. ГОДИНE

Добој, август 2010. године

С А Д Р Ж А Ј



Страна

УВОД 1
I ФИЗИЧКИ ОБИМ ПРЕВОЗА 2

II ОПЕРАЦИЈЕ 7

III ИНФРАСТРУКТУРА 16

IV ИНВЕСТИЦИЈЕ 21

V ЗАЈМОВИ 24

VI РАДНА СНАГА 27

VII ФИНАСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА 29

1. Биланс стања 29

2. Биланс успјеха 40

3. Биланс токова готовине 51

4. Извјештај о промјенама у капиталу 52

5. Анекс-додатни рачуноводствени извјештај 54


VIII ПОКАЗАТЕЉИ УСПЈЕШНОСТИ ПОСЛОВАЊА 56
ЗАКЉУЧАК 57


У В О Д
Општи је утисак да се стање и услови привређивања у РС, БИХ и шире стабилизују код корисника превоза што за резултат има повећану тражњу за превозима масовних роба. Повећана тражња за превозом има позитивне утицаје на остварење обима превоза и прихода ЖРС. Захтјеви корисника услуга за превоз жељезницом (роба) незнатно су мањи у првом полугодишту 2010. год. у односу на друго полугодиште 2009.год, а за милион тона (71%) већи од остварења у првом полугодишту 2009.год. На основу констатованог јасно се намеће закључак да пословање ЖРС у периоду I-VI 2010.год. обавља у стабилнијем привредном амбијенту.

План пословања реално је постављен што се види из остварења за период I-VI ове године, тако да се превоз путника кроз сва три праћена параметра остварио са (100 до 101%), а код превоза роба, тоне са 105%, НТКМ 92 % и просјечан пут једне тоне робе са 88%, тј. план код ова два последња параметра је у диспаритету са превезеним количинама. Код превоза путника остао је непромијењен ред вожње за 2010. год., а превоз путника достигао је доњу границу потреба (кориштења) и заслужује посебну анализу интердисциплинарног тима стручних лица запослених у ЖРС. Остварење плана превоза (путника, роба) директно се одражава на текуће приходе од продаје учинака који су значајно стабилизовали пословање у овом полугодишту и омогућили континуирано измирење текућих обавеза према радницима, добављачима и домаћим банкама.

Као позитивно можемо истаћи да је Влада РС своје уговорне обавезе за финансирање инфраструктуре и суфинансирање путничког саобраћаја, редовно и у цјелости измиривала. На другој страни, у складу са Мјерама за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на РС, усвојеним од Владе РС, и Мјерама ЖРС које је усвојила Управа ЖРС и Надзорни одбор ЖРС, прво полугодиште 2010. године било је период штедње за ЖРС у оквиру трошкова репрезентације, уговорених плата, дневница у иностранству, трошкова ноћења, накнада за коришћење сопственог аута и др.

Код наплате превозних карата и фактурисања за превоз роба кориштене су важеће тарифе (цијене) из 2009.год., а иста констатација се односи и на остале трошкове који су презентовани у ''НАПОМЕНИ'' на наредној страници.

Структурно и методолошки Извјештај о пословању ЖРС за период I-VI 2010.год. рађен је по Методологији планирања, извјештавања и контроле управљања ЖРС, а поштоване су одредбе Закона о привредним друштвима, Закона о јавним предузећима, Стандарди управљања акционарским друштвима које регулишу област извјештавања.

Информације у Извјештају о пословању ЖРС за период I-VI 2010.год. су припремљене и објављене у складу са рачуноводственим Стандардима објављивања финансијских и других информација.


НАПОМЕНА:

У 2010.год. за израду плана пословања, извјештаја о пословању, обрачуна, исплата и биланса, код ниже наведених врста прихода и трошкова кориштени су износи и стопе пореза и доприноса како слиједи:

Ред вожње за превоз путника остао непромијењен.

Цијене – тарифе за превоз роба остале су непромијењене.

Цијене – тарифе за превоз путника остале су непромијењене (сви превози).

Цијена нафте (d2) у 2010. год: 1,48 (јануар), 1,46 (фебруар), 1,45(март), 1,48 (април), 1,59 (мај) и 1,57 (јуни) КМ/литар.

Цијена рада је 120 КМ.

Најнижа плата у Републици Српској је 320 КМ.

Топли оброк је 160 КМ или 50% од најниже плате у Републици Српској.

Накнада за регрес – 360 КМ или троструки износ најниже цијене рада.

Домаћа пуна дневница – 48 КМ или 15% од најниже плате у Р.С.

Иностране дневнице по Уредби о издацима за службена путовања.

Износ накнаде за кориштење властитог аутомобила за службене потребе је 20% од цијене литра бензина по пређеном километру.

Стопе доприноса и пореза на БЛД:

- допринос фонду ПИО 17%

- допринос фонду здравства 11,5%

- доприноси фонду за дјечију заштиту 1,4%

- доприноси фонду за незапослене 0,7%

- порез 8%

Неопорезиви износ личног дохотка је 300 КМ.


Стопе амортизације које примјењују ЖРС:

- подложни дио на насипни труп жељезничких пруга 1%

- колосјеци и остало горњег строја жељезничких пруга 4%

- мостови – вијадукти (бетон – камен) 1,5%

- мостови – вијадукти (остало) 4%

- контактна мрежа жељезничких пруга 4%

- електро енергетска постројења, електро вуче/подстанице 5%

- остало електро, телекомуникације, сигнално сигурносни 6-10%

- зграде – тврди материјал 1,8%

- зграде – метал 2,5%

- локомотиве ( електро и дизел ) 10%

- ЕМВ и дрезине 8,3%

- путнички вагони ( све врсте ) 5%

- теретни вагони ( све врсте ) 5,5%



- 2 -

I ФИЗИЧКИ ОБИМ ПРЕВОЗА
а) Превоз путника
У периоду I-VI/2010. године превезено је 210.000 путника што је за 5% ниже у односу на исти период 2009. године, а у нивоу је планираног броја за извјештајни период. Истовремено је остварено 12.269.000 ПКМ што је за 7% ниже у односу на I-VI/2009. године, а за 1% више у односу на планиране. Ремонт пруге Јошавка-Српска Костајница почео је 24.05.2010. год. и узроковао је потребу пресједања путника и ниже остварење броја превезених путника и ПКМ у односу на исти период прошле године. У наредном табеларном и графичком прегледу дат је приказ оствареног физичког обима превоза у путничком саобраћају, као и структура истог:

ФИЗИЧКИ ОБИМ РАДА У ПУТНИЧКОМ САОБРAЋАЈУ У ПЕРИОДУ I-VI 2010. ГОД.

Р.

НАЗИВ


Јед.

Остварено

Планирано

Остварено

Индекси

б.

мјере

I-VI 2009. год.

I-VI 2010.год.

I-VI 2010.год.

(ос.10/ос.09)x100

(ос.10/пл.10)x100

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Број путника

путник

220.000

210.207

210.000

95

100

 

Путнички км

пкм

13.139.000

12.191.963

12.269.000

93

101

 

Просј. пут 1 путника

км

59,72

58,00

58,42

98

101

II

Превезени путници

путн.

220.000

210.207

210.000

95

100

 

1.Унутрашњи саобраћај

путник

167.000

140.925

145.000

87

103

 

2. Међуентитет. саобраћај

путник

20.670

25.344

25.000

121

99

 

3. Међународни саобраћај

путник

32.330

43.938

40.000

124

91

III

Путнички километри




13.139.000

12.191.963

12.269.000

93

101

 

1.Унутрашњи саобраћај

пкм

8.266.000

5.877.434

7.228.000

87

123

 

2. Међуентитет. саобраћај

пкм

1.511.000

1.768.607

1.756.000

116

99

 

3. Међународни саобраћај

пкм

3.362.000

4.545.922

3.285.000

98

72





- 3 -
Динамика остварених ПКМ по мјесецима у периоду I-VI/2010. год. приказана је наредним графиконом:


б) Превоз роба

У извјештајном периоду превезено je 2.433.000 тона робе што је 71% више у односу на исти период прошле године и за 5% више у односу на планиране. У периоду I-VI/2010. год. остварено је 179.197.000 НТКМ што је за 53% више у односу на I-VI/2009. год. а за 8% ниже у односу на планиране за извјештајни период. Ниже остварење НТКМ (92% планске величине) извршено је због преусмјерења превоза глинице из творнице Бирач Зворник за Кидричево (Словенија) са планиране релације Зворник Нови-Добрљин граница на релацију Зворник Нови-Србија-Словенија.

Овакав превоз роба у првом полугодишту 2010. године остварен је захваљујући повећању потреба за превозом од стране најзначајнијих корисника и предузетих мјера на изналажењу нових корисника услуга превоза (угља из Станара и боксита из Плоча).

ЖРС је задржала цијене из 2009. године сходно усвојеној тарифској и комерцијалној политици за 2010. годину што подразумијева једнакост и равноправност свих корисника у погледу цијена услуга превоза. По питању мобилних и стабилних капацитета није било посебних захтјева корисника.



- 4 -

Преглед оствареног обима превоза робе по обиму и структури дат је у наредном табеларном и графичком прегледу:




ФИЗИЧКИ ОБИМ РАДА У РОБНОМ САОБРAЋАЈУ У ПЕРИОДУ I-VI/2010. ГОД.

























Р.

НАЗИВ

Јед.

Остварено

Планирано

Остварено

Индекси

б.

мјере

I-VI 2009. год.

I-VI 2010.год.

I-VI 2010.год.

(ос.10/ос.09)x100

(ос.10/пл.10)x100

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Превезене тоне робе

t

1.421.000

2.326.500

2.433.000

171

105




НТКМ

НТКM

116.993.000

195.000.000

179.197.000

153

92




Просј. пут 1тоне робе

km

82,33

83,82

73,65

89

88

II

Превез. тоне робе (1+2+3)

t

1.421.000

2.326.500

2.433.000

171

105




1. Унутрашњи саобраћај

t

34.505

46.530

41.124

119

88




2. Међуентитетски саоб.

t

358.495

558.360

710.876

198

127




3. Међународни саобраћај

t

1.028.000

1.721.610

1.681.000

164

98




а) Увоз

t

154.000

255.915

368.000

239

144




б) Извоз

t

292.000

511.830

370.000

127

72




в) Транзит

t

582.000

953.865

943.000

162

99

III

НТКМ (1+2+3)

нткм

116.993.000

195.000.000

179.197.000

153

92




1. Унутрашњи саобраћај

нткм

1.715.170

1.950.000

2.259.996

132

116




2. Међуентитетски саоб.

нткм

44.515.830

74.100.000

100.314.004

225

135




3. Међународни саобраћај

нткм

70.762.000

118.950.000

76.623.000

108

64




а) Увоз

нткм

9.149.000

13.650.000

14.813.000

162

109




б) Извоз

нткм

18.112.000

39.000.000

16.317.000

90

42




в) Транзит

нткм

43.501.000

66.300.000

45.493.000

105

69





- 5 –

Учешће појединих транспортних токова у превезеним тонама роба и оствареним НТКМ дат је наредним графиконима:






Динамика остварених НТКМ по мјесецима приказана је наредним графиконом:



- 6 -

У структури превезених роба највеће учешће имају масовни терети тј. руде, згуре, пепели и угаљ са 69,6% у превезеним тонама и 83,4% у оствареним НТКМ, док превоз високо акумулативних роба прије свега нафте и деривата учествује са 0,99% у превезеним тонама и 1,9% у оствареним НТКМ. Приказ превоза роба по структури дат је у наредном табеларном прегледу:




СТРУКТУРА ПРЕВЕЗЕНЕ РОБЕ У ПЕРИОДУ I-VI/2010. ГОД.

























Р.

Опис

Оствaрено тона

Оствaрено 000 НТКМ

б.

 

I-VI/2009.г

I-VI/2010.г.

% 2010.г.

I-VI/2009.г

I-VI/2010.г.

% 2010.г.

1

2

3

4

5

6

7

8

1.

Житарице

12

9

0,37

999

560

0,31

2.

Сјемена, уљани производи

3

22

0,90

6

44

0,02

3.

Шећер и производи од шећера

49

53

2,18

2.972

2.737

1,53

4.

Со, сум.камен, земља, гипс, креч, цем.

48

23

0,95

3.021

907

0,51

5.

Руде, згуре, пепели

564

937

38,51

63.792

117.705

65,68

6.

Угаљ

342

758

31,15

17.755

31.799

17,75

7.

Минерална горива и уља (нафта и др)

29

24

0,99

3.865

3.406

1,90

8.

Хемијски производи (неоргански, органски и разни проиводи хемијске индустрије)

134

212

8,71

6.880

2.665

1,49

9.

Дрво и производи од дрвета

24

72

2,96

1.817

3.941

2,20

10.

Осн. метали и њихови производи (гвожђе и сл.)

36

101

4,15

2.442

5.177

2,89

11.

Алуминијум и производи од алуми.

14

9

0,37

2.476

1.482

0,83




Шинска возила и њихови дијелови

 

 

 

 

 




12.

Празна кола кор. прев. више од 2 ос.

141

167

6,86

8.508

6.925

3,86




Контејнери велики, товарени

 

 

 

 

 

 

13.

Остало

25

46

1,89

2.280

1.849

1,03




УКУПНО

1.421

2.433

100

116.813

179.197

100


- 7 -

II ОПЕРАЦИЈЕ
1) Кориштење капацитета за вучу

ЖРС су на дан 30.06.2010. год. располагале са 82 вучна возила, од којих је радно активно 34. У наредној табели приказано је стање возног парка:




Стање и снага возног парка вучних средстава на дан 30.06.2010.год.

Ред.

Вучна

Серија вучног

Инвентарско стање

Радни парк

број

возила

возила

број

снага у KW

број

снага у KW

 

 

 

 

 

 

 

I

Електро

441

33

127.380

16

61,760

 

411/415

7

8.400

0

0

 

 

661

18

25.794

11

15,763

 

 

642

3

1.818

1

606

 

 

643

2

1.360

2

1,360

II

Дизел

733

9

3.969

1

441

 

 

212

3

2.868

0

0

 

 

Rh 2062

3

882

1

294

 

 

813/814

4

1.176

2

588

УКУПНО

82

173.647

34

80,812

На дан 30.06.2010. године радни парк Сектора за ВВ броји 16 електро локомотива. У првој половини 2010. године евидентан је пораст обима рада електро-вуче те је неопходно радни парк локомотива довести на планирани ниво (планом радног парка вучних капацитета за 2010. годину предвиђена је 21 локомотива). Имајући у виду да је у првој половини 2010. год. обим рада електро-вуче у сталном порасту потребно је радни парк локомотива серије 441 повећати и довести га на планирани ниво како би успјешно обављали постављене задатке. У инвентарски парк није убројана локомотива 441-503 која је власништво ХЖ-а и иста чека рјешавање статуса кроз сукцесију. У радном парку ЖРС налази се 11 локомотива серије 661 од којих четири саобраћају за потребе ЖРС, а од осталих седам четири локомотиве дате су у закуп ''Железницама Србије'', а преостале три се налазе у најму код извођача радова на ремонту пруге Јошавка-Костајница. У периоду I-VI/2010. године извршена је једна инвестициона оправка на лок. серије 661.



Локомотиве које се налазе у закупу у ''Железницама Србије'' на дан 30.06.2010. год:




661-302 (у закупу од 17.09.2009.г)




661-303 (у закупу од 04.12.2009.г)




661-276 (у закупу од 16.05.2008.г.)




661-325 (у закупу од 17.10.2008.г.)




Укупно: 4





- 8 -

Укупан радни парк маневарских локомотива (серије 643, 642, 212, Рх 2062 и 733) броји 5 локомотива (планирано у 2010. год. 8), од тога 642/643 у експлоатацији су 3, од локомотива Рх 2062 свега једна у радном парку и локомотива 733 на којој је извршена оправка (а једна је у раду). ЖРС и даље има недовољан број маневарских локомотива за успјешно и неометано обављање маневарских послова

Алармантно је и стање ДМВ 813/814 јер радни парк броји 2 ДМВ-а што је недовољно за успјешно и редовно извршавање радних задатака, а усљед максималне експлоатисаности у процесу рада број дефеката на истим је у порасту.


Упоредни преглед дефеката вучних возила I-VI 2010/I-VI 2009.
















Р.б.

Серија в.в.

I-VI 2009.год.

I-VI 2010.год.

Индекс (Oс.10/Ос.09)*100

1

441

35

40

114

2

661

12

7

58

3

813/814

2

6

300

4

212

0

0

0

5

Rh 2062

2

1

50

6

643

4

2

50

7

642

0

1

0

УКУПНО:

55

57

104

Укупан број дефеката вучних возила у периоду I-VI/2010. године је већи за 4% у односу на исти период прошле године. Број дефеката локомотива серије 441 је већи за 5 дефеката због већег обима рада електро-вуче (рад електро вуче у посматраном периоду већи је за 40% у односу на I-VI/2009. год). Дефекти на дизел-локомотивама су за 42% мањи у односу на исти период прошле године, док су дефекти на ДМВ 813/814 у сталном порасту.



- 9 -

ОСТВАРЕЊЕ ОДРЖАВАЊА ЛОКОМОТИВА У СОПСТВЕНОЈ РЕЖИЈИ У ПЕРИОДУ I-VI 2010. ГОД.

Р.

Опис

Остварено

План

Остварено

бр.

I-VI 2009. год.

I-VI 2010. год.

I-VI 2010. год.

 

ком

ком

ком

1

2

3

4

5

1

РО 441

ГО

1

0

 

СО

0

1

 

2

РО 661

ГО

1

1

1*

СО

 

 

 

3

РО ман. лок.

642/643

ГО

 

 

 

СО

 

 

 

212

ГО

 

 

 

СО

 

 

 

733

ГО

 

0,5

1

СО

 

 

1

Рh 2062

ГО

 

1

 

СО

 

 

 

4

РО ДМВ 813/814

ГО

 

0,5

 

СО

 

 

 

5

РО ЕМВ

ГО

 

 

 

СО

 

 

 

6

РО 441

РОП

5

3

3*

7

РО 661

РОП

 

1

1

 

РО ман. Лок.

642/643

РОП

 

 

 

8

212

РОП

 

 

 

 

Рh 2062

РОП

 

 

 

9

РО ДМВ 813/814

РОП

 

 

 

10

РО ЕМВ

РОП

 

 

 

I

УКУПНО (1-10)

РО

7

9

7*

11

ТО 441

ВО

195

 

97

КП

160

230

187

12

ТО 661

ВО

35

 

18

КП

55

95,5

66

13

ТО ман. Лок.

642/643

ВО

14

 

13

КП

33

36

22

212

ВО

2

 

 

КП

10

 

 

733

ВО

 

 

2

КП

 

 

1

Рh 2062

ВО

4

 

6

КП

20

32

22

14

ТО ДМВ 813/814

ВО

52

 

29

КП

30

42

19

15

ТО ЕМВ

ВО

 

 

 

КП

 

 

 

 

услуге у ЖРС

 

 

 

 

 

услуге ван ЖРС

 

2

 

1

II

УКУПНО (11-15)

ТО

610

435,5

482

с. 1 с. 2 ... с. 6 с. 7

скачать файл