Добо ј и з в ј ешта ј о пословању жељезница републике српске а. Д


с. 1 с. 2 ... с. 6 с. 7


ЖЕЉЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А. Д.

Д О Б О Ј


И З В Ј Е Ш Т А Ј

О ПОСЛОВАЊУ ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А. Д. ДОБОЈ ЗА ПЕРИОД I-VI/2012. ГОДИНЕ

Добој, јули 2012. године

С А Д Р Ж А Ј



УВОД..........................................................................................................1

НАПОМЕНА...........................................................................................................2

I ФИЗИЧКИ ОБИМ ПРЕВОЗА.............................................................................3

II ОПЕРАЦИЈЕ........................................................................................................9

III ИНФРАСТРУКТУРА.......................................................................................18

IV ИНВЕСТИЦИЈЕ................................................................................................23

V ЗАЈМОВИ...........................................................................................................26

VI РАДНА СНАГА................................................................................................29

VII ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА..........................................31

1. БИЛАНС СТАЊА..............................................................................................31

2. БИЛАНС УСПЈЕХА..........................................................................................38

VIII ПОКАЗАТЕЉИ УСПЈЕШНОСТИ ПОСЛОВАЊА....................................43


ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................44

У В О Д


Пословање ЖРС у 2012. години одвијало се у непромијењеном привредном амбијенту тако је и тражња за превозом роба незнатно мања од остварења у истом периоду прошле године.

Услови привређивања у РС и региону стабилизовали су се у 2011. години код корисника услуга превоза жељезницом што је резултирало стабилизацијом тражње за превозом масовних роба. Захтјеви за превозом роба жељезницом у 2012. години остали су у нивоу 2011. године. На незнатно смањење превоза роба у првом полугодишту 2012. године утицале су ниске температуре и снијег од краја јануара до средине фебруара.

С обзиром на карактер жељезничког превоза, а на основу дугогодишњег праћења трендова истог може се констатовати слиједеће:

- план превоза роба за мјесеце, односно периоде године, није динамички разрађен с обзиром на јак сезонски утицај на обим превоза у току појединих периода године, него је утврђена линеарна (равномјерна) динамика;

- због оваквог начина компарације остварених са планским величинама, остварени превози роба у периоду I-VI 2012. године нема доминантну карактеристику за цијелу пословну 2012. годину. Наиме, за очекивати је да резултати за текућу 2012. годину у остварењу буду око планских величина по свим основама превоза. Оваква очекивања су реална имајући у виду остварења I-VI 2012. године по свим параметрима (т, НТКМ, приход).

Остварење превоза путника из године у годину је у паду и није на задовољавајућем нивоу, те заслужује посебну анализу интердисциплинарног тима стручних лица запослених у ЖРС.

Подаци у УИЦ-овом статистичком годишњаку за 2010. годину показују да сваки становник развијених земаља Европске Уније (Њемачка, Француска, Италија и др.) у току године користи путнички превоз жељезницом од 15 до 20 пута. А стање у земљама окружења (бивше Југославије) је слиједеће, у Хрватској 15 пута, Словенији 8 пута и Србији један пута годишње. Становници Републике Српске путују 0,25 пута годишње тј. сваки становник једном у четири године користи услуге јавног превоза жељезницом, а једино мање превоз користе становници ФБиХ који по становнику превоз користе годишње 0,17 пута или сваке 6. године.

.За превоз путника и роба кориштене су важеће тарифе (цијене) које су непромијењене од 2009. године.

Рад у 2012. години обављао се у стабилном радном и пословном амбијенту и без ванредних догађаја који би условили застој у саобраћају на пругама Републике Српске..

План пословања за 2012-2014. годину усвојен је на Скупштини ЖРС а планирани показатељи кориштени су у изради Извјештаја о пословању I-VI 2012. године. Структурно и методолошки Извјештај о пословању ЖРС за I-VI 2012. године рађен је по Методологији планирања, извјештавања и котроле управљања ЖРС, а поштоване су одредбе Закона о привредним друштвима, Закона о јавним предузећима и Стандарди управљања акционарским друштвима које регулишу област извјештавања.

Информације у Извјештају о пословању ЖРС 2012 године су припремљене и објављене у складу са рачуноводственим Стандардима објављивања финансијских и других информација, и Рачуноводственим политикама усвојеним од Управе ЖРС. Сви релевантни подаци и коментари квантитативних података кориштени за израду овог Извјештаја добијени су из организованих дијелова ЖРС.


НАПОМЕНА

У 2012. години за израду плана пословања, извјештаја о пословању, обрачуна, исплата и биланса, код ниже наведених врста прихода и трошкова кориштени су износи и стопе пореза и доприноса како слиједи:


Ред вожње за превоз путника остао je непромијењен.

Цијене – тарифе за превоз роба остале су непромијењене.

Цијене – тарифе за превоз путника остале су непромијењене (сви превози).

Цијена рада је 120 КМ.


Најнижа плата у Републици Српској у периоду I-VI/2010. године износила 320 КМ, а у другом полугодишту (VII-XII/2010.), 2011.и 2012. години 370 КМ.

Топли оброк износио је 160 КМ или 50% од најниже плате у Републици Српској, а од 01.07.2010. године исти је повећан за 25 КМ и износи 185 КМ у 2011. и 2012. години.

Накнада за регрес – 360 КМ или троструки износ најниже цијене рада.

Домаћа пуна дневница износила је 48 КМ до 01.07.2010. године када је повећана на 55,50 КМ, а потом 07.08.2010. године смањена на 20,00 КМ и важи у 2011. и 2012. години.

Иностране дневнице по Уредби о издацима за службена путовања.

Износ накнаде за кориштење властитог аутомобила за службене потребе је 20% од цијене литра бензина по пређеном километру.

Стопе доприноса и пореза на БЛД од 01.02.2011. године и непромјењени су у 2012. години:

- допринос фонду ПИО 18%

- допринос фонду здравства 12,5%

- доприноси фонду за дјечију заштиту 1,5%

- доприноси фонду за незапослене 1,0%

- порез 10%

Неопорезиви износ личног дохотка (300 КМ) је од 01.02.2011. године укинут.

Стопе амортизације које примјењују ЖРС:

- подложни дио на насипни труп жељезничких пруга 1%

- колосјеци и остало горњег строја жељезничких пруга 4%

- мостови – вијадукти (бетон – камен) 1,5%

- мостови – вијадукти (остало) 4%

- контактна мрежа жељезничких пруга 4%

- електро енергетска постројења, електро вуче/подстанице 5%

- остало електро, телекомуникације, сигнално сигурносни 6-10%

- зграде – тврди материјал 1,8%

- зграде – метал 2,5%

- локомотиве ( електро и дизел ) 10%

- ЕМВ и дрезине 8,3%

- путнички вагони ( све врсте ) 5%



- теретни вагони ( све врсте ) 5,5%

I ФИЗИЧКИ ОБИМ ПРЕВОЗА



а) Превоз путника
У наредном табеларном и графичком прегледу дат је приказ оствареног физичког обима превоза у путничком саобраћају, као и структура истог:


ФИЗИЧКИ ОБИМ РАДА У ПУТНИЧКОМ САОБРAЋАЈУ У ПЕРИОДУ I-VI 2012. ГОД.

Р.

НАЗИВ

Јед.

Остварено

Планирано

Остварено

Индекси

б.

мјере

I-VI 2011. год.

I-VI 2012.год.

I-VI 2012.год.

(ос.12/ос.11)x100

(ос.12/пл.12)x100

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Број путника

путник

168.000

214.432

167.000

99

78

 

Путнички км

пут. км

10.917.000

12.437.021

11.250.000

103

90

 

Просј. пут 1 путника

км

64,98

58,00

67,37

104

116

II

Превезени путници

путн.

168.000

214.432

167.000

99

78

 

1.Унутрашњи саобраћај

путник

112.000

143.757

110.000

98

77

 

2. Међуентитетски саобраћај

путник

28.000

25.853

22.000

79

85

 

3. Међународни саобраћај

путник

28.000

44.822

35.000

125

78

III

Путнички километри

 

10.917.000

12.437.021

11.250.000

103

90

 

1.Унутрашњи саобраћај

пкм

6.442.000

5.995.570

6.607.000

103

110

 

2. Међуентитетски саобраћај

пкм

2.045.000

1.804.156

1.512.000

74

84

 

3. Међународни саобраћај

пкм

2.430.000

4.637.296

3.131.000

129

68

Смањење броја путника односно прихода у путничком саобраћају, почело је са смањењем субвенције од стране Владе РС, односно укидањем појединих локалних путничких возова (редукован ред вожње путничког превоза). У периоду I-VI 2012. године у односу на период I-VI 2011. године мала је разлика у броју превезених путника, а разлози континуираног смањења броја путника су слиједећи:



  1. У 2011. години смо имали 64 дана штрајка тако да су корисници наших услуга прешли на друмски превоз.

  2. Друмски саобраћај је конкурентнији на основу цијена превоза, имају повољније услове и јефтиније карте (мјесечне радничке и ђачке) као и времена полазака из одређених мјеста и гдје своје кориснике возе до школа или предузећа, а у обрнутом смјеру путници излазе код кућа односно гдје пожеле.

  3. Недостатак кола за превоз путника, тј. ми возове возимо са једним колима што не задовољава потребе корисника услуга.

  4. Превелик додатак за испостављену возну карту у возу од 7,50 КМ што путник не може да плати ако није стигао да извади карту на благајни.

  5. Редовитост возова, а које ЖРС не могу да испоштују због још незавршеног ремонта пруге код ЖФБХ и ЖРС и који проузрокују кашњења брзих возова и аутоматски долази до кашњења поподневних (радничких) возова.

  6. Нашим возовима већином путују жељезничари, корисници неких повластица (студенти, пензионери и породице жељезничара) тако да је мали број путника који путују са РВЦ, а са њима кондуктери имају проблема пошто не могу да наплате карту са додатком како је горе наведено.

Динамика остварених ПКМ по мјесецима у 2012. години приказана је наредним графиконом:


Преглед оствареног обима превоза робе по обиму и структури дат је у наредном табеларном и графичком прегледу:





ФИЗИЧКИ ОБИМ РАДА У РОБНОМ САОБРAЋАЈУ У ПЕРИОДУ I-VI 2012. ГОД.

Р.

НАЗИВ

Јед.

Остварено

Планирано

Остварено

Индекси

б.

мјере

I-VI 2011. год.

I-VI 2012.год.

I-VI 2012.год.

(ос.12/ос.11)x100

(ос.12/пл.12)x100

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Превезене тоне робе

t

2.530.000

2.707.305

2.451.000

97

91

 

НТКМ

НТКM

204.585.000

220.951.388

209.839.000

103

95

 

Просј. пут 1тоне робе

km

80,86

81,61

86

106

105

II

Превез. тоне робе (1+2+3)

t

2.530.000

2.707.305

2.451.000

97

91

 

1. Унутрашњи саобраћај

t

47.000

53.220

39.000

83

73

 

2. Међуентитетски саоб.

t

690.000

701.441

788.000

114

112

 

3. Међународни саобраћај

t

1.793.000

1.952.644

1.624.000

91

83

 

а) Увоз

t

336.000

395.425

198.000

59

50

 

б) Извоз

t

508.000

526.879

621.000

122

118

 

в) Транзит

t

949.000

1.030.341

805.000

85

78

III

НТКМ (1+2+3)

нткм

204.585.000

220.951.388

209.839.000

103

95

 

1. Унутрашњи саобраћај

нткм

2.396.000

3.313.603

2.224.000

93

67

 

2. Међуентитетски саоб.

нткм

98.610.000

106.127.804

112.918.000

115

106

 

3. Међународни саобраћај

нткм

103.579.000

111.509.981

94.697.000

91

85

 

а) Увоз

нткм

17.833.000

19.629.755

7.460.000

42

38

 

б) Извоз

нткм

35.190.000

29.933.220

40.084.000

114

134

 

в) Транзит

нткм

50.556.000

61.947.007

47.153.000

93

76

Анализом рада оствареног превоза роба дошло је до минималног смањења планираног превоза роба из слиједећих разлога:

Боксит из Бања Луке за Ајку (МАВ) вожен је од 08.03.2012. године. За разлику од ове године претходне године вожен је у континуитету од јануара мјесеца;

Због енормно ниских температура није товарена жељезна руда из станице Омарска у периоду од 28.01.2012. до 16.02.2012. године (двадесет дана);

Превоз бетонских елемената из Сочковца за дестинације у Србији и Хрватској био је у наведеном периоду у прекиду;

Због висине сњежног покривача утовар угља из станице Приједор за Србију је био отежан у првој половини фебруара мјесеца.

Сви ови наведени разлози су довели до тога да се не оствари планирани превоз роба за период I-VI 2012. године у тонама превезене робе и НТКМ.

Учешће појединих транспортних токова у превезеним тонама роба и оствареним НТКМ дат је наредним графиконима:





Динамика остварених НТКМ по мјесецима приказана је наредним графиконом:


Из плана физичког обима превоза се види по структури превезене робе да корисници имају потребу за превозом масовних роба (руде, угаљ, згуре и пепели) што од укупне количине превоза чини 80%. До губитака одговарајуће количине роба долази из разлога великог задржавања кола на утовару/истовару, ради неусклађености и застарјелости утоварно/истоварних капацитета корисника превоза.



Преглед структуре превезене робе дат је у наредној табели:

СТРУКТУРА ПРЕВЕЗЕНЕ РОБЕ У ПЕРИОДУ I-VI/2012. ГОД.

Р.

Опис

Оствaрено 000 тона

Оствaрено 000 НТКМ

б.

I-VI/2011.г

I-VI/2012.г.

% 2012.г.

I-VI/2011.г

I-VI/2012.г.

% 2012.г.

1

2

3

4

5

6

7

8

1.

Житарице

21

0

0

1.682

0

0

2.

Сјемена, уљани производи

2

6

0

4

12

0

3.

Шећер и производи од шећера

85

36

1

3.766

838

0

4.

Со, сум.камен, земља, гипс, креч, цем.

25

38

2

417

1.071

1

5.

Руде, згуре, пепели

986

1.122

46

121.069

138.202

66

6.

Угаљ

718

589

24

34.485

34.589

16

7.

Минерална горива и уља (нафта и др)

37

47

2

6.117

6.775

3

8.

Хемијски производи (неоргански, органски и разни проиводи хемијске индустрије)

189

177

7

3.016

2.871

1

9.

Дрво и производи од дрвета

96

74

3

5.365

3.274

2

10.

Осн. метали и њихови производи (гвожђе и сл.)

103

147

6

8.971

10.098

5

11.

Алуминијум и производи од алуми.

9

19

1

1.501

2.291

1

12.

Шинска возила и њихови дијелови,празна кола кор. прев. више од 2 осовине и контејнери велики, товарени

192

174

7

10.073

8.338

4



















13.

Остало

67

22

1

8.119

1.480

1

 

УКУПНО

2.530

2.451

100

204.585

209.839

100

Горе наведени показатељи су резултат превоза за које су ЖРС и ЖФБХ склопиле уговор о превозу. У овом периоду мјесец март је мјесец максималног рада. У мјесецу априлу дошло је до наглог пада свих показатеља рада у односу на мјесец март, међутим у мјесецу мају и јуну се примјећује благи пораст свих показатеља рада, али то још увијек није ниво рада који је био у трећем мјесецу.

Тренд пада је посебно уочљив код Корисника Arcelor Mittal Зеница, а из разлога што основним уговором о превозу није дефинисана динамика превоза, тј. Кориснику превоза је омогућено да превоз врши према својим потребама али не на штету ЖРС. Укупна договорена количина за превоз у 2012. години са Arcelor Mittalom Зеница износи 1.400.000 т за 2012. годину, а у периоду I-VI 2012. године превезено је 718.425 т, што је 51,30 % од укупно договорене количине, што наводи на закључак да ће се договорене количине на годишњем нивоу извршити али динамиком коју захтијева корисник превоза.

Други по важности Корисник је Алумина д.о.о. Зворник Нови за којег можемо рећи да је од укупно договорене количине која износи 733.000 т за 2012. годину, у периоду I-VI/2012. године превезла 183.084 т или 25 % од укупно договорене количине.

Алумина се најчешће одлучује за превоз роба преко граничног прелаза Зворник Нови гдје ЖРС а.д. Добој учествује са укупно 2 км, што опет доводи до остваривања веома малог НТКМ што је видљиво у априлу и мају мјесецу, али је истовремено цијена по НТКМ много већа у односу на превозе на дужим релацијама.

Алумина готово увијек договара веће количине за превоз од оних које стварно превезе, гдје проценат извршења износи око 60 %.

На трећем мјесту је AGIT BiH. Он је 08.06.2012. године договорио превоз нових роба у износу од 570.000 т, поред старих превоза који износе 76.000 т и 360 контејнера, међутим до данас није превезао ништа од договорених нових количина. Разлог за то нам још није познат и искључиво зависи од AGIT-a BiH и његовог налогодавца (пошиљаоц или примаоц).

На четвртом мјесту по количини договорене робе за превоз налази се СГБ, од чега је договорио превоз 500.000 т жељезне руде на релацији Омарска-Добрљин граница.

Анекс о превозу је потписан у априлу мјесецу, а до данас је превезао 223.630 т или 44 % од укупно договорене количине.

Аrcelor Mittal Приједор је у прва три мјесеца превезао 81.562 т жељезне руде на овој релацији, пошто се нису створили услови за потписивање Анекса са СГБ-ом, па ако се тај износ дода на 223.630+81.562=305.192 т што износи 60 % од укупне количине коју треба превести на релацији Омарска-Добрљин гр. Из горе наведеног види се да ће договорена количина моћи бити реализована до краја године.

Дешава се да више Корисника са нама договори превоз исте врсте и количине робе на истој релацији, тако да се стиче утисак да су договорене количине много веће него што уствари јесу. Сектор за жељезничко комерцијалне послове је први пут ове године као казнену мјеру увео плаћање од 100 EUR-a по Анексу за сваки договорени а не остварени превоз. Да би на тај начин мотивисао Кориснике да договарају само оно што је извјесно и на тај начин се не би појављивале количине роба за превоз које нису реалне, а самим тим и приход. Према корисницима не можемо имати дискриминаторски однос па смо се послужили овом казненом методом, а у циљу реалнијег планирања прихода и расхода.

Можемо рећи да су количине робе за превоз договорене, а да потреба и динамика превоза зависи искључиво од корисника превоза. Динамика превоза је договорена на годишњем нивоу, што значи да корисници имају у разним периодима године различите потребе за превозом што се одражава на показатеље рада у посматраном периоду.

Степен извршења превоза зависи директно од корисника превоза тј. потребе тржишта за тим врстама роба.

За повећање превоза неопходни су прије свега:



  • већи захтјеви привреде за превоз,

  • смањење времена путовања роба,

  • смањење задржавања на царини,

  • смањење задржавања на граничним прелазима, а ради фитосанитетских прегледа,

  • продужење рокова утовара и истовара код превоза масовних роба (руде, угаљ, дрво итд.).



с. 1 с. 2 ... с. 6 с. 7

скачать файл