План пословања жељезница републике српске, А. Д. Добој


с. 1 ... с. 30 с. 31 с. 32 с. 33

*У претколони – Процјена 2011. год. унесене су остварене величине из Биланса успјеха на дан 31.12.2011. године

Укупни приходи на нивоу ЖРС-а планирају се у износу од 89.038.695 КМ и исти су за 8% већи у односу на остварење у 2011. години са просјечном годишњом стопом раста од 0,4% за посматрани плански период. Приходи од накнаде за кориштење жељезничке инфраструктуре нису обухваћени у пословној 2011. години јер их Друштво у овом моменту не обрачунава из разлога што није финансијски подијељено по сегментима како то налажу директиве ЕУ и УИЦ-а. Планом пословања предвиђен је приход од накнаде за кориштење жељ. инфраструктуре као и трошак са друге стране јер се предвиђа да ће Друштво током пословне 2012. године организовати пословање на начин како то налажу Директиве ЕУ и УИЦ –а те ће се овај приход/трошак обрачунавати. Највеће учешће у укупним приходима за посматрани плански период имају приходи од превоза робе те дотације од стране Владе РС-а које су смањене у односу на 2011. годину и износе 25.000.000 КМ на годишњем нивоу. Приходи од превоза робе имају тенденцију раста у наредном планском периоду и највеће учешће у властитом приходу ЖРС. У односу на 2011. годину планира се повећање прихода од превоза путника, прихода од осталих дјелатности, прихода од РИВ-а те повећање других пословних прихода те исти имају тенденцију раста у посматраном планском периоду.

Укупни расходи планирају се у износу од 107.479.543 КМ за 2012. годину и исти су за 6% већи од остварених у 2011. години са тенденцијом смањења у посматраном планском периоду. У односу на 2011. годину тенденцију смањења имају трошкови зарада и накнада зарада те остали расходи док се за период 2012-2014. год. планира смањење пословних расхода са просјечном негативном стопом од 2% за посматрани период.



У односу на остварење у пословној 2011. години те протеклим периодима, а имајући у виду све расположиве релевантне информације констатујемо да ће Друштво и у наредном планском периоду пословати са губицима. У 2012. години задржава се исти ниво губитка као и у 2011. години са тенденцијом смањења у планском периоду и просјечном негативном стопом од 11.2%.


ПЛАН ПРИЛИВА И ОДЛИВА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА У ПЕРИОДУ 2012-2014. ГОД.

Р.б.

Опис

План

2012. год.

2013. год.

2014. год.

1

2

3

4

5

А

ПРИЛИВИ (I+II+III)

141.400.311

78.217.200

79.303.818

I

Готовина на почетку обрачунског периода

1.268.110

70.978

245.102

II

Приливи по основу прихода

78.621.529

78.146.222

79.058.716

1.

Приходи од превоза путника

1.935.200

1.954.552

1.974.098

2.

Приходи од превоза робе

37.800.000

38.188.000

38.559.780

3.

Приходи од РИЦ

741.736

0

0

4.

Приходи од РИВ

5.000.000

5.500.000

6.050.000

5.

Приходи од осталих дјелатности

2.251.213

2.253.138

2.305.098

6.

Приходи од продаје робе

16.500

20.625

25.781

7.

Приходи од дотација

25.000.000

25.000.000

25.000.000

8.

Приходи од донација, субв. и комп.

97.109

98.080

99.061

9.

Други пословни приходи

2.719.756

2.921.062

3.138.309

10.

Остали приходи

3.021.015

2.171.375

1.866.806

11.

Финансијски приходи

39.000

39.390

39.784

II

Остали приливи готовине

61.510.672

0

0

12.

Приливи од наплате потр. од купаца

15.578.272

0

0

13.

Приходи од касација

 

 

 

14.

Дугор. кредити дом. банака - инвестиц.одрж.моб.кап.и тиристор.

13.132.400

0

 

15.

Други кредити

32.800.000

0

0

16.

Ванредне дотације Владе РС

 

 

 

17.

Остали приливи готовине

 

 

 

Б

ОДЛИВИ (IV+V+VI+VII+VIII)

141.329.333

77.972.098

76.420.963

IV

Одливи по основу расхода

78.390.371

73.631.989

71.543.107

1.

Трошкови материјала за израду

5.610.098

5.912.906

6.013.145

2.

Трошкови осталог материјала

264.294

261.651

259.035

3.

Трошкови горива и енергије

5.741.851

5.931.278

6.042.754

4.

Набавна вриједност продате робе

8.472

8.388

8.304

5.

Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи

54.897.189

51.429.480

49.079.798

6.

Трошкови производних услуга

7.895.417

6.088.296

6.311.729

7.

Трошкови резервисања

577.576

805.552

813.607

8.

Нематеријални трошкови (без пор.и допр.)

909.534

840.151

837.116

9.

Трошкови пореза

241.868

244.286

246.728

10.

Трошкови доприноса

379.879

376.081

372.320

11.

Остали расходи

324.720

324.651

321.404

12.

Финансијски расходи

1.539.471

1.409.270

1.237.167

V

Одливи по основу инв. одржавања моб.кап.и тиристор.

13.132.400

0

0

VI

Одливи по основу дугов. према добављачима

17.543.615

0

0

VII

Одливи по основу обавеза из ранијих год (од тога):

29.611.571

0

0

VIII

Одливи по основу отплате гл. дом.кредита

2.651.376

4.340.109

4.877.856

В

НЕТО ОДЛИВ/ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (A-Б)

70.978

245.102

2.882.855

напомена: Износи на позицијама -приливи од наплате потр. од купаца, одливи по основу дуговања према добављ. те обавезе за зар. и накн. зарада узете су са стањем на дан 31.12.2011. године. У БНТГ нису укалкулисане обавезе према Влади РС-а у износу од 30.487.335 КМ (стање на дан 31.12.2011. године)

У изради Плана прилива и одлива новчаних средстава за 2012. годину претпостављено је да ће се рачуноводствене категорије прихода и расхода од пословне дјелатности у том обрачунском периоду у потпуности рефлектовати и на новчани ток ЖРС, односно да ће сви планирани приходи бити наплаћени и сви планирани расходи бити плаћени док код осталих и прихода и расхода тај принцип није у потпуности испоштован, као ни код финансијских расхода. Наиме, код осталих прихода и осталих расхода у Биланс новчаних токова укалкулисане су позиције из Биланса успјеха (остали приходи и остали расходи) које представљају класичне приливе/одливе, а нису укалкулисане позиције које не представљају класичне приливе/одливе као нпр. приходи по основу исправке грешака из ранијих година, или расходи по основу директног отписа или расходи по основу исправке грешака из ранијих година. Такође, код финансијских расхода у Билансу новчаних токова нису укалкулисани расходи камата по ино кредитима те затезне камате које зарачунава Влада РС-а ЖРС-у. Даље, претпостављено је и да ће у 2012. години бити наплаћена потраживања од купаца која су евидентирана у билансу стања, те и приливи по основу планираних кредита домаћих банака за улагања и одржавања транспортних капацитета у виду инвестиција. На страни одлива, поред текућих расхода у 2012. год. претпостављени су и одливи готовине по основу измирења евидентираних обавеза по основу дуговања добављачима.

У одливе готовинског тока нису укалкулисане све обавезе које су настале у ранијем периоду а које су евидентиране у билансу стања а међу којима су најзначајније обавезе по међународним кредитима по свим основама у укупном износу од 30.487.335 КМ (збир обавеза по инокредитима на дан 31.12.2011. год.) због покренутог поступка докапитализације од стране Владе РС-а. Такође, битно је истаћи да је усвајањем Буџета Владе Републике Српске за 2012. годину дотације у виду редовног гранта на име ЖРС-а са 32.400.000 КМ умањене на 25.000.000 КМ на годишњем нивоу, чиме се додатно погоршала ионако тешка финансијска ситуација Друштва.
Обзиром на финансијску ситуацију Друштва, а да би Биланс новчаних токова могао задовољити планиране потребе претпоставили смо или додатно задужење у виду кредита домаћих банака или ванредне дотације од стране Владе РС-а и то у укупном износу од 32.800.000 КМ. Износи по годинама наведени су у Билансу новчаних токова у оквиру Осталих прилива, позиција – други кредити.

IV ПЛАН ПОКАЗАТЕЉА УСПЈЕШНОСТИ ПОСЛОВАЊА
Због специфичности методологије израчунавања појединих показатеља успјешности пословања, а која је доле приказана, исти су приказани на нивоу ЖРС.

Планирани показатељи успјешности пословања у периоду 2012-2014. год. представљени су наредној табели:



ПЛАН ПОКАЗАТЕЉА УСПЈЕШНОСТИ ПОСЛОВАЊА ЖРС У ПЕРИОДУ 2012-2014. ГОД.

Р.

Опис

Процјена

План

План

План

бр.

2011. год.

2012. год.

2013. год.

2014 год.

1

2

4

5

6

7

1.

Oстварена продуктивност

128.102

143.978

154.978

162.345

2.

Циљна продуктивност

100.000

100.000

100.000

100.000

3.

Остварени коеф. економичности

0,82

0,83

0,85

0,86



а) Циљна продуктивност

Према методологији УИЦ-а продуктивност се изражава слиједећим односом:


____ПКМ + НТКМ____ ≥ 100.000

Укупан број запослених


Према стандардима УИЦ-а циљна продуктивност износи 100.000. Планирани показатељ продуктивности ЖРС у 2012. год. је за 43,98% виши од циљне продуктивности, у 2013. години 54,98%, а у 2014. години 62,35%.
б) Економичност
Укупна економичност се изражава односом:
Укупни приходи_ ≥ 1

Укупни расходи


Овај показатељ говори о покривености укупних расхода укупним приходима. Интенција је да он буде једнак или већи од 1, што значи да је 1 КМ расхода покривена са 1 КМ прихода или више. Планирана предвиђена покривеност расхода приходима у 2012. год. је 83%, у 2013. години 85%, а у 2014. години 86%.

V ЗБИРНА РЕКАПИТУЛАЦИЈА ИНВЕСТИЦИЈА НА НИВОУ ЖРС


ЗБИРНА РЕКАПИТУЛАЦИЈА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА КОЈЕ СУ ДЕФИНИСАНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА

Опис

Година реализације

Укупно

2012

2013

2014

у КМ

1. Кредитна средства:

106.857.300

50.705.000

15.350.000

172.912.300

од тога:

 

 

 

 

а) ЕБРД - ЕИБ - ИПА

17.624.900

17.705.000

15.350.000

50.679.900

б) Кредитна средства (Послови операција)

88.232.400

33.000.000

0

121.232.400

ц) Кредитна средства - заједнички послови

1.000.000

 

 

1.000.000































ЗБИРНА РЕКАПИТУЛАЦИЈА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА КОЈЕ НИСУ ДЕФИНИСАНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА

Опис

Година реализације

Укупно

2012

2013

2014

у КМ

1. Кредитна средствa или други извори

98.875.050

270.510.159

319.340.632

688.725.841

од тога:

 

 

 

 

а) Послови инфраструктуре

7.873.000

136.200.000

202.475.000

346.548.000

б) Послови операција

86.442.750

130.972.159

114.060.132

331.475.041

ц) Заједнички послови

4.559.300

3.338.000

2.805.500

10.702.800


ЗАКЉУЧАК

ЖРС као пропулзивна транспортна дјелатност у јавном превозу путника и роба, својим обимом остварених услуга како прошлих и планираних у текућој и наредним годинама, јасно оцртава стање и развој привредних капацитета у БиХ и окружењу за прераду масовних сировина и полупроизвода, као и пословни амбијент у планираном периоду, који према свим показатељима и анализама наглашава стагнацију или мали пораст тражње за превозним услугама.

Не занемарујући наведено у планском периоду активност Управе ЖРС је усмјерена на евидентним потребама организационог и економског реструктуирања ЖРС, у складу са директивама Европске уније, УИЦ-а и Стратегије развоја ЖРС, како би још квалитетније извршили своју пропулзивну привредну функцију.

Директиве ЕУ дефинишу подјелу жељезничких Управа на операције и инфраструктуру као самосталне, или хоризонтално повезане Управе у интегрисани холдинг систем. У будућој организацији ЖРС очекивати је дефинисање мјеста и улогу нових организационих сегмената за обављање угоститељске (топли оброк) и дјелатности друмског превоза, дистрибутивних центара за ранжирање роба и њихов претовар, у сврху заокруживања интегралног транспорта, затим организациони облик Института ЖРС као институције развоја, шпедиције, трговинске дјелатности, обезбјеђивања роба, путника и имовине, ОШВ-а, грађевинских и занатских дјелатности. Денчане пошиљке у превозу Жељезницом су изгубљене због лоших услова у прихватању истих, њиховом складиштењу и претовару а заузимале су значајно мјесто у оствареним приходима. Шта ће од пратећих и других послова бити реализовано зависно је од стручних процјена и анализа економске оправданости које ће се извршити у наредном периоду.

Неминовна потреба ступања у реструктуирање и реорганизивање ЖРС наметнула се са ограниченом моћи суфинансирања од стране Владе РС као највећег акционара. Треба створити претпоставке, како организационе тако и финансијске да се растерете приходи од нетотонског километра (НТКМ) и да се ставе у функцију нови организациони облици да самостално пружају услугу ЖРС-у, а исто тако и свим другим субјектима на тржишту, и тако остваре допунске приходе кроз своје привређивање и пуну економску самоодрживост.

Кроз овај сегмент реструктуирања збринуо би се вишак радне снаге из система ЖРС, а што је несумњиво најважније питање у свођењу броја запослених у европске норме по 1км пруге. За постизање овог циља програм реструктуирања дефинише и откуп радног стажа за раднике којима је преостало пар година рада до стицања пензије. Само тако се може ући у тржишну утакмицу коју намећу европске директиве, отварањем тржишта превоза жељезничким саобраћајем на територији Републике Српске као и БиХ, чиме ће се изгубити ексклузивно право склапања уговора о превозу у РС са ЖРС. Сигурно је једно, да велики европски оператери у овом моменту имају много већу опремљеност вучних и вучених средстава те самим тим угрожавају ЖРС код њених традиционалних корисника превозних услуга. Због тога је овај развојни и инвестициони програм Плана јако битан и мора бити у фокусу будуће реализације.

ЖРС новом организацијом мора довести све своје елементе пословања на много еластичнији и флексибилнији ниво тј. припремити исте за будућу тржишну утакмицу. Тромост оваквих система често долази у фазу postfestum одлучивања и доношења одлука, а што тржишни облик привређивања не дозвољава. Пословни догађаји морају бити предухитрени и те се њима мора ићи у сусрет.

Задужења по основу међународних кредита EIB I и II, EBRD I и II и Португалске Владе, Закључком Владе Републике Српске бр. 04/01-012-2975/08 од 18.12.2008. год. плаћају се путем Трезора Републике Српске, а финансијским документима терете ЖРС. Задужења по овом основу а сходно наведеном закључку Владе РС, предвиђено је да се изврши докапитализација и повећа учешће Владе у структури капитала као већинског власника ЖРС, а све у циљу финансијског растерећења ЖРС.

Стратегија развоја ЖРС, као посебан документ прецизније дефинише ово поглавље те се из тих разлога неће дубље образлагати у овом документу.

ЖРС су у планском периоду планирале благи раст физичког обима превоза путника и роба. Људски ресурси за извршење зацртаних послова у ЖРС имају тенденцију смањења, тако да се планира смањење броја запослених на крају планског периода а што је истакнуто Планом радне снаге.

Наиме, у планском периоду је планирано да се инвестира 172.912.300 КМ а гро инвестиција се односи на набавку и модернизацију мобилних капацитета. Затварање конструкције финансирања планираних инвестиција предвиђа се новим кредитним задужењима, који неће бити велико оптерећење за ЖРС након спроведеног процеса докапитализације претходних кредитних задужења.

У финансијском дијелу, властити приходи ЖРС имају тенденцију раста и то искључиво по основу раста прихода од превоза роба као основне дјелатности.

Партиципација Владе РС у финансирању жељезничке инфраструктуре и суфинансирању путничког саобраћаја остаје непромијењена, предвиђена је Буџетом РС и остаје иста за све три године планског периода.

Приходи односно расходи по основу приступне таксе за кориштење жељезничке инфраструктуре су планирани, али ће бити неопходно у складу са будућим организационим формама ЖРС овај сегмент актуелизирати и у потпуности разрадити обрачун ових ставки. Одређене приходе у периоду 2012-2014. год. Друштво ће остварити и продајом неперспективне имовине (неупотребљивих основних средстава, некурентних залиха и др.) али како је при продаји поједине групе средстава (имовине) потребно сачинити посебан елаборат о економској оправданости тако ни ефекти (приходи) нису могли бити процијењени у овом тренутку и исти ће по стицању услова бити унесени у будуће планске документе.

На расходовној страни планске орјентације третирање издатака за инвестиционо одржавање мобилних капацитета је да имају карактер инвестиција и да се финансирају из кредита. Трошкови зарада запослених су у директној сразмјери са бројем запослених (цијена рада се не мијења). Расходи по основу камата за сервисирање отплата кредита су планирани у складу са амортизационим плановима отплата истих.

Финансијски резултат пословања ЖРС у планском периоду је негативан са тенденцијом смањења губитка у трогодишњем раздобљу и креће се око износа планске амортизације, као обрачунске категорије. Ово се, с обзиром на досадашња остварења, може сматрати позитивним трендом у пословању Жељезница РС.



Ако се компарира са остварењима у пословању за 2011. год., План пословања ЖРС А.Д. Добој за период 2012-2014. год. може се оцијенити као амбициозан, а у реализацији веома захтјеван и тражи пуни ангажман свих запослених, управљачких, надзорних и контролних структура предузећа, са заједничким именитељем, а то је омогућавање редовног и безбиједног одвијања жељезничког саобраћаја, уз захтјев максимизирања прихода уз истовремено смањивање расхода.

Број:

Датум:

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР

____________________________

Драган Савановић, дипл. инг. саоб.



с. 1 ... с. 30 с. 31 с. 32 с. 33

скачать файл